
РАСПИСИВАЊЕ ИЗБОРА У ЛОВАЧКОМ САВЕЗУ ВОЈВОДИНЕ
09.maj 2025.
Ловачки испит 30.05.2025. године
19.maj 2025.Вукоман Шелмић
24.01.1933.- 30.04.2025.
Вукоман Шелмић је рођен 24. јануара 1933. године у Трбуњу, Општина Блаце. Основно образовање и нижу гимназију завршава у родном месту, Куршумлији и Прокупљу, а средњу Шумарску школу у Краљеву и Сомбору 1950. године.
Од 1950. године као шумарски техничар, запошљава се у Обласном одбору на Косову и Метохији на пословима ловства.
Након тога уписује Земљоделско шумарски факултет у Скопљу на којем је дипломирао 1959. године. Дипломирао је област ловства код професора Радивоја Јоветића, једног од тада најпознатијих ловних стручњака у Југославији.
На факултету у Скопљу, најпре ради као лаборант на предмету “Ловство“ и на факултетском огледном ловишту Трубарево.
Средином седамдесетих година прошлог века, уписује посдипломске студије на Шумарском факултету у Београду, успешно их завршава, брани магистарски и овим радом постаје један од најпознатијих научних стручњака у изучавању зеца. Изнети резултати о реалном прирасту зеца се и данас користе у практичној примени при планирању одстрела зеца.
Следи даље усавршавање и успешно брани докторску дисертацију 1980. године на Шумарском факултету у Београду.
У Војвођанско ловство је дошао крајем педесетих година, прво као млади инжењер, тако што добија посао у Ловачком савезу Војводине 1959. године где ради као стручни сарадник за ловство а постаје и члан уредништва часописа за ловце “Војвођански ловац“. Од 1963. године, када Савез предаје Ловачкој задрузи Војводине на управљање ловишта и фазанерију “Ристовача“, па све до краја 1976. године ради у Задрузи на пословима стручног референта, потом управника ловишта и фазанерије, а затим директора сектора и заменика генералног директрора “Ловачке задруге“.
Од 1977. до 1982. године ради поново у Ловачком савезу Војводине као стручни сарадник, да би 1982. године прешао на позицију генералног директора “Ловотурс“-а пошто је прихваћен његов концепт развоја ове куће, (који је раније био одбачен). На место генералног директора биран је још два мандата или укупно 10 година (1982-1992).
У периоду руковођења Ловотурса, ова ловно-туристичка кућа доживљава највећу експанзију и афирмацију. Урађена је темељна реконструкција фазанерије Ристовача, урађена је доградња и адаптација простора за ловни туризам, обављена је замена пословног простора за дирекцију у подножју Петроварадинске тврђаве, а такође је извршено и уређење и опремање новодобијених зграда за дирекцију. Изграђен је и отворен ловачки ресторан “Траг“ и десетак продавница ловачко риболовачке опреме широм Србије. У то време преузета су на управљање ловишта Извршног већа Војводине – то су тзв. Подунавска ловишта са свим пратећим објектима.
У периоду од 1982 – 1990. године, Ловотурс доживљава експанзију ловног туризма јер на годишњем нивоу долази 7-10.000 страних ловаца, туриста претежно из Западне Европе. Годишње је оприходовано од 5-10 милиона долара веома значајних за привредну грану Србије. Захваљујући познанству са тада (1963.године) и сада великим пријатељем Бруном и Ивом Дурантијем из Италије, кренуо је тај златни период развоја ловног туризма Војводине и надалеко познате агенције “Quattro Cervi“ – “Четири јелена“ у Петроварадину.
Био је професор Ловства на Пољопривредном факултету у Новом Саду 1980. године и професор ловства на истом факултету средином деведесетих година.
У Љубљани на биотехничком факултету је био ванредни професор са једном трећином радног времена 1985. године за предмет “Ловно-привредно планирање“и редовни професор на истом предмету 1990. године.
Изводи наставу на Пољопривредном факултету у Земуну 1991.-1992. године за предмет “Ловна привреда“.На Шумарском факултету је радио са једном трећином радног времена од 1987. године на предмету “Ловство са заштитом ловне фауне“ а од 1992. године у пуном ангажману када га бирају за ванредног и редовног професора где остаје до пензионисања.
У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду 1993. године је био предавач на последипломским студијама.
Оснивач и предавач је у “Зимској ловачкој школи“ од 1988 до 1991. године на којој су били полазници ловци из читаве Југославије. Поред наших еминентних предавача, захваљујући њему било је и стучњака из Европе (др Тозо из Италије, проф. Хромас из Чешке, професори из Аустрије, Немачке…).
Био је секретар Ловачког савеза Југославије и њен председник Стручног савеза. Био је стални експерт Међународног савета за лов и заштиту дивљачи – ЦИЦ-а.
На место председника Ловачког савеза Војводине изабран је 1993.године и на тој функцији остаје све до 2002.године.
Паралелно са својим радним ангажовањем бави се научним радом, образовањем и публицистичком делатношћу. Објавио је више од 200 стручних чланака у ловачким часописима, аутор је преко 50 научних радова, десетак студија, пет монографија и уџбеника. Уредник је “Велике енциклопедије ловства Југославије“.
За свој рад у ловству добио је бројна прознања: златни Орден и Плакету Ловачког савеза Србије, златни Орден Ловачког савеза Југославије, Орден за ловачке заслуге првог реда Ловске звезе Словеније, златни Орден Ловачког савеза Чехословачке, Орден рада са златним венцем, Орден витеза рада Републике Италије, Повељу Универзитета у Болоњи и низ других признања.
Др Вукоман Шелмић је поставио камен темељац развоју ловства и ловног туризма у Србији али и шире, био је визионар и велики стручњак у производњи фазанске дивљачи код нас, али свакако да је највећи његов допринос у ловству на изучавању популације зеца и његова научна знања која се и данас примењу у свим нашим ловиштима (одређивање учешћа младих у популацији и одређивање реалног прираста и рационалног и планског излова).
Има још много тога што је уважени професор Шелмић оставио у наследство свима нама о којима ће се у будућности причати и спомињати његово име са Великим респектом.
Нека му је вечна Слава и хвала за све што је учинио за наше друштво.
Слава му.
У Београду, 12.05. 2025.
др Зоран А. Ристић
Редовни професор Природно – математичког факултета у Новом Саду